Zoran Popović, Beograd: Zadovoljstvo u crtežu, izložba erotskih crteža (1980-1986) i slajd peep-show instalacija

 


*
Polnost kao tema uvek se smatrala opravdanim izgovorom za umetnikovo prebacivanje težišta sa »pozitivnih principa duha« na »neposredne psihičke činjenice«, sa pitanja umetnosti na pitanja života. Serija slajdova erotskih crteža Zorana Popovića za njega je međutim samo još jedan pokušaj da se ta stanovišta izmire. Namerno ostavljeni tragovi inspiracije simbolistima (umetnicima što su se »koristeći nasleđe, više bavili sobom nego nešto su doprinosili razvoju likovnog jezika«) samo su pokušaj retroaktivnog, i možda nepotrebnog izvinjenja za slobodno korišćenje različitih crtačkih postupaka i izlišno opravdanje za ignorisanje važećih konvencija ezoterijske ikonografije. Budući da su erotizam i polnost tako aktuelni segmenti, života gotovo je isključeno da bi oni mogli biti tek nezainteresovani sadržaji umetničke forme. Zato i figure koje nastanjuju ove crteže, ma kako elegantne ili komične, realistične ili fantastične bile, ne govore niti samo o logici slike, niti samo o sopstvenim polnim svojstvima. One su tu da nam ispričaju priču o jednoj vedroj varijanti žudnje za »večno ženskim« principom, žudnje za prekoračenjem u »konačno utočište« - duše. Ta se varijanta umnogome razlikuje od one simboličke: zagonetnost Sfinge, očaj Himere ili nezasitost Šile-na-Gig zamenjene su vedrinom, nežnošću i pouzdanošću imaginarne Krotke. Nežne male glave, ogromnog mekanog i ružičastog trupa, destabilizujućih »vilinskih« udova iritantno neskladna i amblematski savršena, njegova je Multima Mamalija najpribližniji izraz toga. Zajedno sa »evropskim« portretom žene koja drži penis, «indijskim« crtežom i nekolicinom »egipatskih« frizova ona možda najbolje otelovljuje tu »slovensku« varijantu žudnje za »definitivnim« izmirenjem umetnosti i života.
                                                                                                                    Dragica Vukadinović (iz kataloga izložbe)

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;}

ZORAN POPOVIĆ: ZADOVOLJSTVO U CRTEŽU

(IZLOŽBA I SLAJD – PROJEKCIJA EROTSKIH CRTEŽA, 1980 – 1986.)

 

Izdavač: Srećna galerija, SKC, Maršala Tita 48, Beograd

štampa Srboštampa, Beograd, 1987

 

na prednjoj strani: Polucija, 1984.

na poleđini: Multima Mammalia, 1984.

*

Polnost kao tema uvek se smatrala opravdanim izgovorom za umetnikovo prebacivanje težišta sa »pozitivnih principa duha« na »neposredne psihičke činjenice«, sa pitanja umetnosti na pitanja života. Serija slajdova erotskih crteža Zorana Popovića za njega je međutim samo još jedan pokušaj da se ta stanovišta izmire. Namerno ostavljeni tragovi inspiracije simbolistima (umetnicima što su se »koristeći nasleđe, više bavili sobom nego nešto su doprinosili razvoju likovnog jezika«) samo su pokušaj retroaktivnog, i možda nepotrebnog izvinjenja za slobodno korišćenje različitih crtačkih postupaka i izlišno opravdanje za ignorisanje važećih konvencija ezoterijske ikonografije. Budući da su erotizam i polnost tako aktuelni segmenti, života gotovo je isključeno da bi oni mogli biti tek nezainteresovani sadržaji umetničke forme. Zato i figure koje nastanjuju ove crteže, ma kako elegantne ili komične, realistične ili fantastične bile, ne govore niti samo o logici slike, niti samo o sopstvenim polnim svojstvima. One su tu da nam ispričaju priču o jednoj vedroj varijanti žudnje za »večno ženskim« principom, žudnje za prekoračenjem u »konačno utočište« - duše. Ta se varijanta umnogome razlikuje od one simboličke: zagonetnost Sfinge, očaj Himere ili nezasitost Šile-na-Gig zamenjene su vedrinom, nežnošću i pouzdanošću imaginarne Krotke. Nežne male glave, ogromnog mekanog i ružičastog trupa, destabilizujućih »vilinskih« udova iritantno neskladna i amblematski savršena, njegova je Multima Mamalija najpribližniji izraz toga. Zajedno sa »evropskim« portretom žene koja drži penis, «indijskim« crtežom i nekolicinom »egipatskih« frizova ona možda najbolje otelovljuje tu »slovensku« varijantu žudnje za »definitivnim« izmirenjem umetnosti i života.